Савјетовање „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“ у организацији Удружења правника Републике Српске и Правног факултета Универзитета у Бањој Луци одржава се једном годишње у првој седмици мјесеца октобра у Бањој Луци, са сталном темом: ИЗГРАДЊА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПРАВНОГ СИСТЕМА.

Суорганизатори Савјетовања су: Адвокатска комора Републике Српске, Нотарска комора Републике Српске, Центар за едукацију судија и тужилаца у Републици Српској и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Генерални покровитељ  Савјетовања је Влада Републике Српске, односно Министарство правде Републике Српске, а главни медијски покровитељ Савјетовања је Радио-телевизија Републике Српске.

Савјетовању присуствије и до 400 учесника из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Србије, Македоније, Хрватске, Црне Горе и из других земаља.

Рад Савјетовања одвија се кроз пет катедри и то:

  • ДРЖАВНОПРАВНУ, УПРАВНОПРАВНУ И РАДНОПРАВНУ
  • ГРАЂАНСКОПРАВНУ,
  • ПРИВРЕДНОПРАВНУ
  • КРИВИЧНОПРАВНУ и
  • МЕЂУНАРОДНОПРАВНУ.

У оквиру Савјетовања одржава се „Правнички час“, који је посвећен неком од угледних правника.

За све учеснике Савјетовања организује и „Правничко вече“.

Савјетовање је траје два дана, а на њему се излаже велики број  научних и стручних реферата која припремају  еминентни научни и стручни ствараоци из различитих области теорије и праксе права.

Савјетовање правника „Октобарски правнички дани“ се завршава доношењем документа: ПРЕПОРУКЕ И ЗАКЉУЧЦИ САВЈЕТОВАЊА „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“.

СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О САВЈЕТОВАЊИМА „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“

Савјетовању сваке године присуствује између 500-700 уче­сника правне струке из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, Србије и других земаља, углавном из наше регије.

У току Савјетовања просјечно се изложи од 100  до 150 научних и стручних реферата од стране истакнутих аутора из разних области теорије права и правне праксе.  Тако је статистички исказано, на првом Савјетовању изложено 67 реферата од 70 аутора; на другом 94 реферата од 97 аутора;  на трећем 77 реферата од 86 аутора; на четвртом 88 реферата од 104 аутора; на петом 102 реферата од 123 аутора; на шестом 134 реферата од 155 аутора;  на седмом 164 реферата од 200 аутора; на осмом 134 реферата од 156 аутора;  на деветом 135 реферата од 160 аутора; на десетом 133 реферата од 162 аутора; на једанаестом 79 реферата од 97 аутора; на дванаестом 88 реферата од 110 аутора; на тринаестом 90 реферата од 110 аутора; на четрнаестом 91 реферат од 120 аутора, на петнаестом 84 реферата од 111 аутора, на шеснаестом 89 реферата од 111 аутора, на седамнаестом 59 реферата од 72 аутора, на осамнаестом 43 реферата од 52 аутора, а на деветнаестом Савјетовању 41 реферат од 56 аутора.

Укупно на свих деветнаест Савјетовања учествовало је 2.152  аутора и презентовано 1.792 реферата, а  до сада објављено 66 томова Часописа „Правна ријеч“  који садрже 32.000  страница.

ДОПРИНОС САВЈЕТОВАЊА  „ОКТОБАРСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ“ ИЗГРАДЊИ И ФУНКЦИОНИСАЊУ ПРАВНОГ СИСТЕМА

Изградња и ефикасно функционисање правног система представља изузетно комплексан процес који захтијева вријеме и ангажованост, како праксе тако и науке. Квалитет и степен изградње и функционисања  правног система битно је условљен укупним стањем у Босни и Херцеговини, односно њеним ентитетима, Републици Српској и Федерацији Босни и Херцеговини,  као и у Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине, који су оптерећени многим специфичностима државног  уре­ђења, наглашеном улогом и утицајем међународне заје­днице и сложеношћу односа са свијетом, што видно утиче на остваривање система који се мора знатно брже и квалитетније изграђивати.

Субјекти који стварају право и ступају у правне односе мотивисани су жељом да правне норме и правни акти, не само важе као израз њихове воље и интереса, него и да се примјењују како би идеално замишљени правни циљеви били и практично озбиљени. Укупни уставноправни и политички одно­си у Босни и Херцеговини и ентитетима представљају веома суптилно питање које не подноси волунтаристичка и арбитрарна тумачења, импровизације и симплификације. Само креативним, научно фундираним и стручно квали­фи­кованим тумачењем могуће је аргументовано доказати стаби­лан уставни статус и територијални интегритет Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине, у складу са дејтонским рјешењима.

 Од тога какав ће карактер и квалитет имати нови многобројни прописи и да ли ће бити остварена њихова уставност и законитост зависи даљи квалитет и интензитет изградње и функционисања правног система. Међутим, у пракси је, при доношењу закона и других прописа, често присутан волунтаризам и лаицизам, те стихијско доношење закона, недовољно припремљени прописи донесени по хи­тном поступку, као и њихове сувише честе и површне промјене које дестабилизују правни систем и чине га некохерентним и неконзистентним, које слабе уставност и законитост и отежавају њихову ефикасну заштиту. То, истовре­мено, деградира ауторитет и дигнитет устава и закона, доводи у питање правну сигурност физичких и правних лица и слаби њихово повјерење у систем и ефикасност његових институција.

Све, напријед наведено, говори колико је важно изгра­ђивати стабилан и конзистентан правни систем једне државе.  У свему овоме,  велику улогу има правна наука, али и пракса. Стога, нема сумње да је допринос научног савјетовања Октобарски правнички дани, које се одржава, без прекида, дуги низ година, велики.

Удружење правника Републике Српске почело је са организовањем овог савјетовања 8. октобра 2004. године. На првом савјетовању било је преко шест стотина учесника, а поднесено је преко седамдесет научних и стручних  реферата од стране еминентних научних и стручних стваралаца-пра­вника са разних универзитета, академија, научних институција, судова, адвокатуре и других правосудних организација, др­жавне управе, предузећа и привредних асоцијација, банка­рских и осигуравајућих организација, као и других институција из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе и Хрватске и гостију из других земаља Европе. Број реферата је растао сваке године. Може се рећи да је на сваком савјетовању учестовала готово сва правнича јавност Републике Српске и шире. Тако је  у протеклих деветнаест година објављено 66 бројева зборника са радовима на различите теме.

Рад учесника савјетовања сеодвија по катедрама и то кроз државноправну, кривично­правну, управноправну и радноправну, грађанскоправну, привредноправну и међународноправну катедру. У оквиру наведених  катедри расправљало се о свим важнијим пита­њима изградње правног система Републике Српске и правног система уопште. Рад на савјетовању окончавао се усвајањем препорука које су доставиле све катедре. Препорукама смо указивали  на најзначајнија питања о којима је на савјетовању било ријечи, анализирали постојећа законска рјешења, нудили нова и критиковали неповољна.

Раду Удружења на организовању ових савјетовања допринијели су готово сви значајни субјекти у оквиру правничке струке у Републици Српској. То су, прије свега Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Адвокатска комора Репу­блике Српске, Нотарска комора Републике Српске,  Центар за едукацију судија и тужилаца Републике Српске, Министарство правде Републике Српске, и коначно Влада Републике Српске. Свим досада организованим савјетовањима присуствовали су и званичници Републике Српске, почев од предсједника Републике Српске, предсједника Народне скупштине и Владе Републике Српске, министара у Влади Републике Српске, ректора оба јавна универзитета   у Републици Српској као и ректора приватних универзитета, предсједника редовних и уставних судова у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине, судија и тужилаца.

Сва савјетовања показала су да се на једном високом академском, тј. научном, нивоу може расправљати о свим релевантним  питањима чак и када су стајалишта различита. Објективна научна истина, као императив, на то нас обавезује. Такође, сва досадашња савјетовања показала су да је за изградњу квалитетног правног система изузетно важно размјењивати искуства и укрштати научна сазнања  и праксу. Због свега наведеног, савјетовање Октобарски правнички дани  прерасло је у својеврстан догађај у Републици Српској, али и у правничкој јавности Федерације Босне и Херцеговине и добрим дијелом земаља из региона.

Правне науке, с обзиром на њихов карактер, не смију остати индиферентне у односу на реалну ситуацију, проблеме и појаве које се јављају у оквиру државноправног поретка и система права уопште. Стога, пред правном  науком (наукама) у Републици Српској, а самим тим и у Босни и Херцеговини, стоји значајан задатак и обавеза. Овај задатак се састоји, не само у објашњавању сложене структуре државноправног поретка Босне и Херцеговине, њеног и правних поредака и система њених ентитета, већ и у критичком сагледавању појединих рјешења у оквиру постојећих правних поредака и ангажовању на изради нових. Међутим, своју улогу у остварењу овог задатка, наравно, има и пракса. Због тога је укрштање и упоређивање научних сазнања и практичних искустава нужно јер ће се само на тај начин створити  услови за изградњу и даљи развој правног система Републике Српске и Босне и Херцеговине у цјелини. Управо на овом пољу, допринос савјетовања Октобарски правнички дани је несумњив.