ОСНИВАЊЕ, РАД И ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ УДРУЖЕЊА ПРАВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Удружење правника Републике Српске основано је на оснивачкој Скупштини 16.марта 1996. године. Правници са територије Републике Српске на оснивачкој Скупштини у Бањалуци су тога дана донијели Одлуку о оснивању Удружења правника Републике Српске у складу са Уставом Републике Српске и важећим Законом о удруживању грађана. Основни суд у Бањалуци је рјешењем број. RG – 39/96 од 20.3.1996. године одобрио упис Удружења правника Републике Српске у јединствени регистар удружења код овог суда. Крајем 2003. године, доношењем статутарних, програмских и других докумената, оно је утемељено као стручна, самостална и нестраначка организација правника у Републици Српској. Прво сједиште Удружења било је регистрованo у Бањалуци, Ул. Петра Првог Карађорђевића ( на адреси Вишег суда у Бањалуци).
Удружење правника Републике Српске је добровољна, стручна и нестраначка организација. Основни циљеви Удружења, одређени на почетку његовог оснивања, везани су за окупљање и организовање правника Републике Српске ради даљег усавршавања правника у правној струци, континуираног упознававања са новим теоријским мишљењима у правној науци, развијања правне мисли и доприношења остваривању уставности и законитости.
Оснивањем Удружења омогућено је да дипломирани правници, било индивидуално или колективно као чланови струковних правничких удружења (адвокати, нотари, судије, тужиоци, правобраниоци, омбудсмани и др.), а који имају држављанство Републике Српске и који су прихватили Статут Удружења и потписали приступницу Удружењу, постану чланови Удружења правника Републике Српске као струковне организације. У складу са Одлуком о оснивању омогућено је образовање разних облика дјеловања и рада чланова у оквиру Удружења ради успјешнијег остваривања његових циљева и задатака.
Удружење правника Републике Српске је крајем 2003. године, доношењем статутарних, програмских и других докумената, обновљено и утемељено као стручна, самостална, нестраначка организација правника у Републици Српској. Одржавањем Скупштине Удружења правника Републике Српске поново је до изражаја дошао принцип да сви правници у Републици Српској добровољно и слободно могу постати чланови Удружења и тако заједно остваривати заједнички интерес свих правника – професионално унапређење правне струке у новом времену. Скупштина је донијела одлуку о избору органа Удружења правника Републике Српске. Основни суд у Бањалуци је својим рјешењем број: F-1- 255/03 од 23.10. 2003. године одобрио упис промјена у јединственом регистру удружења грађана код овог суда и то промјене лица овлаштеног за заступање и представљање, те извршио упис усклађивања општих аката Удружења правника Републике Српске са одредбама новог Закона о удружењима грађана и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/01).
Скупштина Удружења је донијела Одлуку о образовању подружница, одбора, комисија и савјета. У оквиру Удружења правника Републике Српске успостављене су Подружнице или је у току њихово даље конституисање организационо и кадровско јачање за сљедеће регије: Бања Лука, Добој, Источно Сарајево, Бијељина, Требиње, Зворник, Мркоњић Град, Градишка. У току су активности на консолидацији стања и организационом јачању подружница Удружења, оснивањем Подружнице у Приједору.Иако су остварени значајни резултати у погледу организовања и побољшања начина рада Подружница, одбора, комисија и савјета Удружења, на том плану неопходно је још много радити. Посебно је покренута и широка активност на учлањењу правника у Удружење и њиховог учешћа у раду подружница и у облике њиховог раду.
Посебну ангажованост, подружнице су имале у 2021. години, у којој је усвојен нови Статут Удружења правника Републике Српске, који је због тадашње ситуације, изазване појавом вируса Корона, морао бити усвојен на посебан начин. Протеклих година, Статут се проглашавао и усвајао на Скупштини удружења, али у 2021. години због поштовања мјера дистанце, Скупштина је одржана електронским путем, гдје су предсједници подружница ангажовали велики број чланова своје подружнице, како би се испунио кворум и могло обавити гласање.
Удружење своје основне циљеве и задатке, као и права, обавезе и одговорност чланова Удружења, начин информисања чланова, рад и сва друга питања свога дјеловања регулише својим Статутом као аутономним правним актом који је усвојен и проглашен на Скупштини Удружења одржаној 29. септемра 2003. године, а који је мијењан и допуњаван на Скупштинама одржаним 2. октобра 2009. године и 14. новембра 2014. године као и другим статутарним одлукама, нови Статут Удружења усвојене је на Скупштини одржаној 22.3.2021. године, који је тренутно на снази. У новом статуту Удружења правника Републике Српске наведена је и нова адреса сједиште Удружења, Ул. Веселина Маслеше28/1, Основни суд у Бањалуци је одобрио упис промјена у јединственом регистру удружења грађана код овог суда и то промјене адресе сједишта Удружења правника Републике Српске.
Потребно је посебно истаћи да је Удружење основано у вријеме када је већ почео да се примјењује Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини заједно са његових 12 анекса. Очигледно је да политичке и правне прилике у Босни и Херцеговини тога доба нису биле повољне, прије свега, за рад руководства Удружења. Стога, све је то оправдало схватање да је потребно покренути правничку професију и окупити је као правничку струку обједињену у Удружењу правника Републике Српске и активније почети водити правничке расправе о многим темељним и актуелним питањима правног система. Нарочито су актуелна постала питња функционисања уставноправног система и поретка заснованог на Уставу Републике Српске, Уставу Босне и Херцеговине и допунским документима. Правничка професија се морала суочити са изазовима новог времена и свим промјенама у праву које је оно донијело. За изгадњу и функционисање правне државе и владавину права били су неопходни веома оспособљени правници и правна теорија повезана са праксом на најбољим принципима европске правне традиције.
Истовремено, у пракси су се одвијале веома дубоке промјене засноване на политичким концепцијама представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини. Правници су били суочени са континуираним промјенама закона, па и највиших правних аката, које није било доношено слободном вољом легитимно изабраних представника у законодавним органима, него у форми наметнутих закона од стране високог представника у Босни и Херцеговини. Ово је било сасвим ново правно искуство правничке професија у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, која је постављала питања каква је правна природа наметнутих закона и како њихову примјену ускладити са важећим уставним системом и поретком.
Очигледно је, стога, да је потребно међу правницима још активније радити на развијању и унапређивању правне свијести, правне етике и правне културе. Неопходно је да се правници у Републици Српској континуирано обавјештавају о примјени права и нормативним промјенама не само на нивоу Републике Српске, него на нивоу цијеле БиХ, сусједних држава и убрзаним промјенама права на нивоу Европске уније, посебно оних који су долазили у виду разних директива. Посебно је до изражаја долазила потреба упознавања правничке јавности са праксом Европског судаза људска права у Стразбуру.
Удружење је успоставило потребан ниво сарадње са уставним органима и институцијама правног система, а нарочито са Народном скупштином Владом и Министарством правде Републике Српске. Удружење је настојало да преко својих подружница оствари да правници као чланови Удружења из разних области као што је правосуђе, државна управа и привредна дјелатност, остваре међусобну размјену професионалних искустава. Народна скупштина Републике Српске је препознала значајну улогу Удружења у правном животу, те су већ дужи период представници Удружења стални чланови појединих одбора и других радних тијела у Народној скупштини или учествују на њиховим редовним састанцима и другим активностима.
Чланови, органи и радна тијела Удружења правника Републике Српске у свом дјеловању били су ангажовани на остваривању циљева и задатака Удружења усмјерених на унапређење правне професије, развијање највиших моралних вриједности чланова Удружења, развој сарадње са другим органима и организацијама правника и са сродним удружењима и организацијама у Републици Српској и ван ње, као и на организовање активности усмјерених на поштовање права и правичности, развијање и унапређење правне свијести, правне етике и правне културе, правне струке, теорије и праксе, прокламовање остваривање и заштиту уставности и законитости, владавине права и правног поретка, права и слобода грађана, те остваривање других циљева и задатака у складу са актима Удружења.